Naletim ja, neki dan, na taj test na internetu.
Uvek sam volela te raznorazne smicalice kojih se neko
dosetio, gde vi odgovarajući na naizgled bezazlena i naivna pitanja, svoju dušu
naopačke, pred svima, izvrćete?!
Jer u ovoj savremenoj tehnologiji
ste prinudjeni, da ako hoćete rezultate da saznate, morate to lepo, javno i
egzibicionistički, na svim društvenim
mrežama da „podelite“?!
Nekada je test „Da li ste prava
partnerka za svog izabranika?“ u „Bazar“-u ili „Praktičnoj ženi“, bio grafitnom
olovkom rešavan, da bi cela reza mogla
biti pročitana, primljena na znanje, pa obrisana i ponovo prazan upitnik
ustupljen koleginici za susednim stolom!
Samo ako baš hoćeš, možeš svoju dijagnozu glasno da pročitaš!
Lepo ja, davno rekoh, da je Fejs (
Koji je, nesretnik, postao sinonim za sve pogubne po zdravlje, društvene mreže.),
gora tračara od onog dobošara iz mog sela, Todora?!
Jer bilo gde da mrdneš ili
prdneš, to moraš bar sa gomilom prijatelja iz liste da podeliš!?
Odeš na sajt da poslušaš neki
mjuz, a ovaj te odma’, kao Snežanu Medan, prepoznaje?!
„A, vi ste ta i ta, što imate taj
i taj profil na Fejsu!“
Pa, ako baš ’oćete muziku da „skinete“,
to morate prvo da svima objavite?!
Ne moš’ k’o čovek ni igricu da
odigraš?! Ni neku pitalicu da rešiš?!
Jer ako proplivaš, to će ceo svet
saznati?!
Ako „lajkuješ“, ili, ne daj Bože, komentarišeš tekst o ženskoj dominaciji ili muškoj impotenciji – celo selo odma’ bruji!
Ne možeš tragove svoje zatrti. Ne možeš se nigde više osamiti. Nigde se ne možeš sakriti...
Jer pakt si sa nepoznatim, o sebi svetu izloženom i ogoljenom, potpisao!
Dušu si već prodao!
Ja se, uglavnom, suzdržavam!
Da ovo malo dečijeg što mi je
preostalo, sačuvam. Ali testu na temu „Na kog pesnika
vi ličite?“, nisam mogla da odolim!
Ne znam ni koja su moguća
rešenja... Ne znam na šta će to na kraju izaći?!
Ali me kopa koga ću izvući!!
A još je test na engleskom jeziku,
za koji sam se navrzla, po cenu života, da ga ekspresno, brže od svih škola i
kurseva, savladam i naučim?! Čitati ga, pisati, govoriti...
Sve nešto mislim: „Može mi
zatrebati...“
Za šta?
To još ne znam, ali ću
saznati! Valjda će se i te kockice, kao i sve predhodne, jednom složiti i
uklopiti!
Uvek sve što danas činimo, dobre razloge u budućnosti ima!
Pa će se i taj engleski,
jednom, na mom jeziku, pod mojim nepcem, ne samo stvoriti, nego i živeti...
Možda ću nekada, nekoga, na tom
jeziku voleti... Ili dozivati, u san dolaziti...
Zato vam kažem, može mi
trebati...
„Ma, rešiću test, kako znala i
umela!“
Lažem! Nisam morala rešenje da
podelim, ali kada sam videla lik Oskara Vajlda, nisam mogla da odolim! Jer, ličiti na njega se, u sve moje
trenutne čežnje, savršeno uklapa!
Nemojte da na najgore pomislite?! Daleko sam ja od bilo kakve
dekadencije?! Previše sam u džemovima, zimnicama
i kiselim testima zaglibila da bih, pod stare dane, raspusno živela!
Više puta, bezuspešno, na akohol se navlačila!
Rakiju pijem samo na daćama,
četrdesetodnevnicama i godišnjicama!
Onu, što pola u zemlju ide...
Ne zanima mene ni slava, ni
novci, ni raskalašne zabave! Još uvek umem da budem skromna...
Ja bih samo, kao i on, vesele i
nasmejane priče pričala! Izmišljala ih, oduzimala im, dodavala...
Kao Oskar bih „ Ponešto od plodova iz svetske
bašte, rado probala...“
Ne bih li sve svoje čežnje
ugušila. One što me noću dave. Što me
more. One najgore...
Kada umirete od ljubavi za nekim
koga još ni ne poznajete?! Kada vam sopstvena koža postane tesna?!
Sve vas žulja na zglobovima, razapeta...
A On negde, ko zna gde, sedi sam
pod suncobranom... Možda je i sneg. Ili kiša?! Čita novine ili se igra mobilnim
telefonom. Pije kafu ili čaj...
Možda viski ili pivo?
I u njemu sve gori od neke želje
kojoj ne može ni ime da da. Steže ga u grudima, znoj na dlanove tera. Misli da će zauvek ostati sam.
Jer, još On ne zna da ga ja čekam.
A tek ne sluti da sam ja sebe, ovakvu, testom rešila?! Sebe, koja se čežnje nikada neće odreći!
photo credit: http://whichcharacterareyouquiz.com/
Нема коментара:
Постави коментар